LIČNI PEČAT

Svi smo skrojeni po svojoj meri. Koliko smo jedinstveni i neponovljivi, dokazuje i biologija, te se tako zna da svaki čovek na planeti ima drugačiji i jedinstven otisak prsta i zenicu, primera radi.
Koliko smo tek različiti u svojim razmišljanjima, doživljaju sveta, izborima? To dokazuje raznolikost ponude oko nas. I, možda, više - mogućnost kombinovanja.
Živimo u svetu koji je individualnost doveo do vrhunca, pri čemu su globalni mediji isto tako u svakom trenutku u stanju da nam objave  top liste onoga što se čita, nosi, gleda i sluša u svetu. Popularnost, opšteomiljenost nečega što milioni vole, ne mora nužno značiti i da je to lepo i vredno, a za razliku od nekih epoha u kojima se toliko toga zabranjivalo, društvene stege su, srećom, mnogo popustile. Niko se danas ne okreće na ulici za oskudno odevenom devojkom ili momkom sa neobičnom frizurom. Neobičnog je sve manje.

Koliko se god agresivno forsirali trendovi - to, naravno, rade moćne industrije kako bi ostvarile profit - imamo pravo da za nešto kažemo da je lepo ili ružno, vredno ili bezvredno, pa i da pokleknemo nekoj slabosti u izboru svog stila života, odevanja, spiska litrerature, filma, muzike, rekreacije, hobija, zanimanja. Upravo ta mogućnost kombinovanja daje nam mogućnost da budemo svoji i stvarima koje su inače neutralne - i damo im lični pečat. Da ih prisvojimo.
Jedna ista haljina drugačije stoji na više devojaka. Jedna će je dopuniti nakitom, druga ešarpom, treća spustiti ramena, četvrta je zakopčati do grla. Što će reći da svaku stvar, ipak, nosi osoba koja je izabrala i da je ona bitnija od haljine.
Sklonosti, afinitete, ukuse odredjuje naša ličnost, koja se ogleda u našoj sposobnosti da od obične, jednostavne stvari iz masovne proizvodnje napravi unikat.
Osim ako nismo kreatori, stvaraoci, onome što biramo u postojećoj ponudi uvek možemo dati nešto svoje.

Da li dve glave na isti način čitaju isti roman ili vide isti film, pitanje je sad.
U svakom slučaju, razvili smo sposobnost da o nekoj odevnoj kombinaciji imamo svoje mišljenje, kritički je sagledamo, promenimo na njoj sve ono što nam smeta i čini nam se napadno, kičasto i bezvredno, i učinimo je sasvim novom, ponekad i samo noseći je svoj način. Mi nosimo haljinu, a ne ona nas. I važno je imati ono nešto što dokazuje da smo upravo to što imamo izabrali u mnoštvu. A to otprilike znači da najjednostavniju haljinu nosimo kao da je najskuplja.
Zato nas neke pojave fasciniraju: Odri Hepbern, Hemfri Bogart, Marlon Brando...bezbroj njih, ne moraju biti baš ikone stila, ali jesu svoji i obojili su vreme onim najdragocenijim - ličnim pečatom. I to je ono što se pamti.
Lični pečat se stiče vremenom, iskustvom iz primera i brusi celog života. Ljudi koji su svoji raduju, izdvajajući se iz mora bezličnih i neprimetnih, svojom pojavom skreću pažnju i na sve što dotaknu prenose deo svoje magije.

Izvinjavam se modistkinjama što mi je pomalo dosadio Desigual - verovatno zbog kopija na svakom koraku, te je moj izbor ovoga puta pao na večnog Missonija.