RADUJTE SE SVAKOM NOVOM DANU!

Ima li dragocenijeg poklona, veće radosti od života?
Uvek, bez obzira na godine, svaki novi dan je mogućnost za nešto drugo, bolje, drugačije.
Ako ste ogrezli u životu koji vam ne prija i dozlogrdio vam je, sagledajte gde škripi; kao majstor, procenite šta je za popravku, i neodložno menjajte delove, ulje, šta ste god procenili da spašava vašu životnu mašinu.

Osetite novi zvuk veselja, posvetite se sebi da biste mogli vredeti drugima. Nesrećan čovek, sa nagomilanim problemima, svedoči da ni sebi ne može pomoći, nekmoli drugima.
Znam, reći ćete, lako je to reći. Kako ispeći?
Mic po mic, korak po korak, sitnicu po sitnicu. Razmenite iskustva sa prijateljima, možda su bivali u ćorsokacima i mogu vam dati svoje recept za izlazak iz problema.
Konsultujte stručnjake. Bez zazora. Ako nemate vremena ni strpeljenja, skratite postupak, zatražite prečice i praktična rešenja.

One koji vam zagorčavaju život pokušajte da upoznate sa stanjem u koje vas dovode, morate biti uporni i dobronamerni, a ne sebični, da jedan komplikovani društveni sistem kakav je, recimo, porodica, familija, kolektiv - podredite sebi. Tu ste u manjini i posao će vam se izjaloviti, većina će vas nadglasati i težiti da vas potčini, posle čega će vam biti sigurno još teže. Ali, ako ih ubedite da su promene dobre za sve i da se sistem u kojem živite može fino i gotovo bezbolno naštelovati, hodajte po jajima dok  ne osetite prve rezultate. Tražite i činite prirodne i normalne stvari. recimo, osamostalite decu, ne dozvolite da vas zamaraju obavezama koje zahtevaju da mislite, radite i planirate umesto njih. Svako neka nosi svoje breme. Obaveze se moraju podeliti. Baš kao i prava i nadležnosti. Koliko god puta treba, ukažite nesebično na činjenicu da biste svi bili srećniji ako biste...i čekajte rezultate.
Tek za kraj ostavila sam savet kako da sebi pomognete ukoliko je gore opisano iscrplo vaše snage, a niste zadovoljni rezultatima. Pokažite bližnjima i svojoj okolini da ste svoji, da imate svoj svet, svoje vreme, svoje preokupacije i interesovanja, baš kao i oni. Uživajte u njima i ne odustajte ni po koju cenu. Verujte, ostaćete jednom sami, naviknuti na probleme, ustaljenost i biće vam teško kada drugi krenu ka onome što ih zanima. Budite spremni da prihvatite sebe i svoj život, ne kao prazninu, izbegnite osećaj ''ribe na suvom''. Imajte rezervu.

Ako ide teško, radite na sebi. Živimo u ambijentu koji drugačije gleda na stvari - zainteresujte se da nadjete kako su kroz istoriju to radili naši preci i kako to rešavaju neki drugi narodi, ma koliko vam na prvi pogled odbojno izgledalo. Tudji modeli nekada daju rešenja koja nismo znali i klonili ih se iz ovih ili onih razloga, odbacujući ih, tako često iz uvreženih predrasuda.
Krenite od malih stvari - obezbedite sebi distancu, pogled na sliku koju vidite kroz poluzatvorene oči, paradoksalno, ali možda ćete svoju situaciju sagledati jasnije i bolje.
Ako promene koje vas oslobadjaju težine u grudima idu jako sporo i neočkivano, trošeći vaše strpljenje, poradite na sebi. Toliko je dobrih recepata nadohvat ruke.
Preporučujem vam svoj: duboko disanje smiruje. Pola sata šetnje može vas ohladiti kad ste najuzrujaniji. Ponavljajte uporno sebi svoj cilj. Neka to bude vaša mantra za svaku priliku nova: ''moram da se smirim, moram da se smirim....'', ''život je lep, život je lep...'', ''proći će, proći će...'', šta god. Zaista pomaže, pored mnogo toga što može dodatno olakšati. Nekad razgovor sa strancem, prolaznikom sa kojim ćete razmeniti par reči, nekad neki lep prizor pored koga ćete proći, koji će vas ushititi, lepo vreme, samoća, kišni dan, neka pesma s radija - primenite apsolutno sve, kao da tražite lek za bolest. Jer stanja nezadovoljstva, ljutnje, osećanja promašenosti i jesu bolesti. Da, uživajte u zalogaju. Obucite se za svoju dušu. Okrenite neki broj telefona koji dugo niste. Postoji milion načina da se osetite bolje i popravite svoje raspoloženje. Sve do one tačke kad nećete moći da zaustavite misao da je život lep.

On to jeste. I prekratak da bismo ga traćili na prolazne nepogode koje sopstvenom nemoći pretvaramo u klimu.