''RADNA SVESKA IZ POZNAVANJA DRUŠTVA''

U novom autorskom izdanju Simonide Banjeglav - na koje je publika čekala ihaha godina (dok je pokupila sve nagrade za slem autora, prim.aut.) - ''Radnoj svesci iz poznavanja društva'' upoznaćete se na vanserijski pesnički način sa važnim društvenim procesima, važnim ličnostima u našem društvu, sadržajima za one koji žele više da znaju i, logično, moći da proverite svoje znanje.
Dugo se u ovoj izuzetnoj pojavi na našem pesničkom nebu krčkala nova zbirka, krcata draguljima.
U živom izvodjenju autorke, to je već predstava koja se ne bi trebalo propustiti, u rangu turističke atrakcije (po mišljenju autora ovog prikaza TOS, a posebno TOB bi itekako trebalo da u svoju top ponudu uvrste njene nastupe u klubovima glavnog grada).
PISANO SVUGDE, UVEK, O SVEMU
Pobedivši i nadvisivši sudbinu, osluškujući svoj novi život i doživljavajući ga kroz muziku reči, Simonida ispisuje žestoke, buntovne partiture. Njene su pesme bogate slengom rodnog grada, one su ono što svi govorimo i mislimo, a ćutimo. Pisane u delirijumu one traže ''istinu, samo istinu i ništa drugo do celu istinu'', kaže pesma koja otvara ovu bogatu riznicu. Pisane i u transu, katkad u teškoj depresiji, na svim mestima gde je inspiracija bla neumoljiva, u krivolovu, prelaznom roku, pa i u psihozi (''i menjam dijagnozu...iz: Sodoma - u Gomora!''), na rubu egzistencije, na pokretnim stepenicama šoping mola...Simonidine rime su ''Flegmatični pristup apokaliptičnoj stvarnosti''. Onoj stvarnosti koja ubija, dotuče, ali se spasonosno suza pretvori u smeh, i satira govori bez prava na uvredu.

''Ja sam izdajnik za anale zato što prozivam budale!''
Pesnikinju inspiriše metež, dogma, velesajam, njene su pesme sve forme, čak i izveštaji, recimo sa skupštine stanara, njena se pesma buni protiv svih prevara (''Majstori u prašini'') i životnih pravila (''Nikad ne piši kao što govoriš'', ''Nikad ne seci vene'', ''Nikad ne traži djavola''....), nema teme, fenomena koji nam zagorčava život da se nije našao u njenoj rimi.
ZA SATIRU NEOPHODNO VAŽNI
''Arte i  Marte'', Marko Kraljević transponovan u vreme sadašnje i, avaj, naše, sve je u pesmama Simonide Banjeglav: i trgovac organima, i narkoticima, ima posla i sa gradjevinskom mafijom - u galeriji zvanoj ''Važne ličnosti u našem društvu''. U društvu u kojem najčešće čekamo Bogoa, a pričaju nam ''Bajku za laku noć'' ili o ''zlatnoj ribici i prvobitnoj akumulaciji kapitala'' - ''Punu vreću laži''...
I onda, neočekivano, kako to ona ljupko ume, Simonida napiše i koju ljuvenu: (''Opet pesma za mog dragog'') ''Moj se dragi na put sprema,
                Preživljava dane stresne,
                Razdire ga sad dilema:
                Dal' će neko da me kresne?'
Piše Simonida i Kluniju svoje erotske fantazije, a u galeriji važnih svoju pesmu dobili su i ''Preletači'' - ponekad samo slete na pogrešno mesto. Njen ''Moderni junak'' ide u rijaliti, ali krunu ovog odeljka čine njene ode slavnima, po važnosti poredjane od Broja 1 preko Malog, dr Nebojše i stoprvog - začinjeno i ''Univerzalnom odom'' i ''Odom svetom gospodaru'' do nulte ode:
''Ceo svet može samo da plače
što nema takvog predsednika!'...
BALADA O BELIM VRANAMA
U poglavlje ''Za one koji žele više da znaju'' Simonida Banjeglav će uvrstiti neke publici već dobro poznate pesme, medju kojima je Balada o belim vranama jedna od najpopularnijih. O ljudskim pravima, Fejsbuk status jednog običnog paramecijuma, Impresije, Introspekcija, Ispredanje crne vune, Maskenbal, Pobeći iz glavnog grada - pesme opisne i atmosferske, prolozi u drami koja će, opevana,  uslediti.
''Peti amandman'': ''Ćutim jer imam pravo da ćutim.
                               Mogle bi sve reči izrečene
                               (a već odavno na to slutim)
                               Biti upotrebljene protiv mene.''
Kako peva Simonida?
''Želim ovu pesmu da zamenim

Za bolju,
Lepšu i veću.
Zadovoljna sam njenim
Učinkom na svakom polju,
Ali ipak neću
U nedogled da je sponzorišem.''
Pesmom iskonskom govorenja, spontanom, u duhu najvećih slem pesnika današnjice koji u svakoj prilici i na svakom mestu žive poeziju.
Smislovi, harmonije i zvuci kakve stvara nisu promakli onima koji su je izabrali za predstavnika regiona na pesničkoj Evroviziji, za suverenu primadonu srpskog slema u izuzetno oštroj konkurenciji.
I takve, šta ćete, ''država udari u dupe'', kad priznaje da nije pesnik, glasno ''ja sam kontraš'' u ''Predstavljanju''. Zar se tako iko do umetnika igda predstavlja?
A šta su sve komšije činile da unište ''Oblak u tangama'', čitajte, dragi moji.
Potrudite se, nadjite Simonidinu novu pesničku ''Radnu svesku iz poznavanja društva''. Nešto će kliknuti u vama. Potražićete i one starije ''Stihopatologiju za odrasle'' (2007), ''Knjigu perspektivne poezije'' (2008) i ''Pesničenje u tri runde''(2010).
Zato vam savetujem da pratite dogadjaje iz kulture, još uvek ćete naleteti na nešto ovako neodoljivo, kako reče od sinoć jedna nova Simonidina obožavateljka, koja je svratila u Dom omladine na promociju njene najnovije pesničke zbirke.
Simonida ne bi bila Simonida da bez bojazni ne odmeri svoje snage sa Vanjom Bulićem i Aleksandrom Čotrićem, koji su morali da se oznoje da joj pariraju.
A ne bi bila Simonida ni kad punoj sali ne bi poklonila svoje knjige, te divne večeri 17.aprila 2018.godine u beogradskom Domu omladine.
                                 Možete mirno spavati!
                                 Ma to se samo tako kaže!
                                 Sigurno ne treba ništa davati
                                 Onima koji ništa ne traže!
                                 A ja ne tražim već samo dajem,
                                 K'o što bi svako svakome dao.
                                 Dok jedva sastavljam kraj s krajem.
                                 I nimalo mi nije žao.
                                                                Razmetljivo