Mi, Zemljani, za sada imamo samo svoju planetu za životno stanište. Možda život postoji i u drugim galaktičkim sistemima, ali najpre moramo čuvati i održavati svoju kuću.
Ovaj dan obeležava se u najudaljenijim delovima sveta, čime ukazujemo na stanje na njoj i činimo svi po jedan simboličan korak da nam ona sa svojim ekosistemima duže traje.
Dovoljno je da se toga dana izujete i hodate po travi da biste osetili tu vezu, pupčanu vrpcu, razmenu energije sa planetom od koje smo postali, od koje i na kojoj živimo, i u koju se, kad za to dodje vreme, vraćamo.
Iz obilja sadržaja koji su se sa svih strana danas mogli čuti, izdvajamo kao kuriozitet istraživanje o tome na koji se način biljke brane od nasrtljivaca i koja im je mala životinjica vispreno doskočila.
Dva istraživača iz Lujzijane, Boldvin i Šulc, izvela su u Finskoj, Americi i Južnoj Africi eksperimente na topolama, javoru i hrastu i došli do zaključaka da biljke luče etilen kao svoj hormon. Ako ih napadnu predatori koji se njima hrane, u roku od dva časa od prijema informacije o ugroženosti pokreće se u njima aktivna proizvodnja i lučenje tanina, koji ih čini nesvarljivim i odvraća proždrljivce.
Zanimljivo je da, ako su u šumi, izmedju ovih vrsta nad kojima je radjen eksperiment, postoji solidarnost i preventiva - medjusobno se upozoravaju na opasnost i u vazduhu se oseća povećana koncentracija tanina, kojim se brane. Biljke ovu proizvodnju tanina udvostručuju i na taj način opstaju. Krupni biljojedi, kakvi su, recimo, slonovi, posle izvesnog vremena, potraže drugu šumu zato što im je prethodna postala previše neukusna.
Šumama je doskočila jedna mnogo manja životinjica od slona: bubamara.
Boldvin i Šulc su uočili da ovaj mali živopisni insekt s tufnama na ledjima ne izaziva paniku u biljkama čijim se lišćem hrani, na specifičan način izbegava alarm koji ih tera na pojačano lučenje tanina.
Kako to bubamari uspeva? Ona, naime, gricka list u krug, ostavljajući tragove kakve ima, recimo, poštanska marka.Biljka to ne registruje kao povredu i ne uključuje odbrambene mehanizme, a malena bubamara uživa u ukusnom i svežem izobilju!
Ovaj dan obeležava se u najudaljenijim delovima sveta, čime ukazujemo na stanje na njoj i činimo svi po jedan simboličan korak da nam ona sa svojim ekosistemima duže traje.
Dovoljno je da se toga dana izujete i hodate po travi da biste osetili tu vezu, pupčanu vrpcu, razmenu energije sa planetom od koje smo postali, od koje i na kojoj živimo, i u koju se, kad za to dodje vreme, vraćamo.
Iz obilja sadržaja koji su se sa svih strana danas mogli čuti, izdvajamo kao kuriozitet istraživanje o tome na koji se način biljke brane od nasrtljivaca i koja im je mala životinjica vispreno doskočila.
Dva istraživača iz Lujzijane, Boldvin i Šulc, izvela su u Finskoj, Americi i Južnoj Africi eksperimente na topolama, javoru i hrastu i došli do zaključaka da biljke luče etilen kao svoj hormon. Ako ih napadnu predatori koji se njima hrane, u roku od dva časa od prijema informacije o ugroženosti pokreće se u njima aktivna proizvodnja i lučenje tanina, koji ih čini nesvarljivim i odvraća proždrljivce.
Zanimljivo je da, ako su u šumi, izmedju ovih vrsta nad kojima je radjen eksperiment, postoji solidarnost i preventiva - medjusobno se upozoravaju na opasnost i u vazduhu se oseća povećana koncentracija tanina, kojim se brane. Biljke ovu proizvodnju tanina udvostručuju i na taj način opstaju. Krupni biljojedi, kakvi su, recimo, slonovi, posle izvesnog vremena, potraže drugu šumu zato što im je prethodna postala previše neukusna.
Šumama je doskočila jedna mnogo manja životinjica od slona: bubamara.
Boldvin i Šulc su uočili da ovaj mali živopisni insekt s tufnama na ledjima ne izaziva paniku u biljkama čijim se lišćem hrani, na specifičan način izbegava alarm koji ih tera na pojačano lučenje tanina.
Kako to bubamari uspeva? Ona, naime, gricka list u krug, ostavljajući tragove kakve ima, recimo, poštanska marka.Biljka to ne registruje kao povredu i ne uključuje odbrambene mehanizme, a malena bubamara uživa u ukusnom i svežem izobilju!
No comments:
Post a Comment