''...Једнога дана, кад сам се спремао с посла кући, а био дежуран и остао дуже, ни данас не знам како је прошао поред обезбеђења на спрату, на врата моје канцеларије неко је закуцао тихо, али одлучно.
- Слободно! – повикао сам.
Отворио је врата велике канцеларије, провиривши најпре унутра да се увери да смо сами и стао, налакћен, за мој сто. Био је онижи растом, нижи од мене, али набилдован и широк, некако као пит бул, набијен. Био је ошишан на нулу, а очи су му сијале необичним сјајем. У најдубљој тачки његовог погледа осетио сам мач који ме проб'о. Нисам много пута у
животу осетио страх, овакав, који ме је обузимао и просто ме одузео, оставио ме без моћи говора – никада! Осетио сам се беспомоћно, препуштен његовој вољи. Гледао ме је оним својим дубоким погледом звери, свестан мога страха. Одузео сам се и могао је да ми уради шта је хтео. Био сам паралисан.
Ја га никада пре нисам видео, нисам знао ко је он.
Једном је, док су његови родитељи славили славу, прошао ходником и јавио нам се из далека у пролазу, видео сам на кратко његову прилику. Она ми се сада вратила у сећање онако како наш невероватни мозак уме да памти – као управо ТА прилика у пролазу, као у успореном снимку постао сам свестан тог облика главе и конституције и ничег, баш ничег више.
Што ме је дуже гледао, моје сећање ми је потврђивало да је то он. Ухватила ме је паника, руке које су држале неке списе су ми се ознојиле, а он као да је читао све оно што се догађало у мени. И на тај начин ме је мучио. Чудновато неподношљиво, као да потпаљује ломачу под мојим ногама, био сам везан за стуб...Прошла је вечност, учинило ми се, пекао ме је на тихој ватрици.
Мртав хладан упитао ме је: „Где су они?“
Требало ми је времена да схватим шта ме пита.
Поновио је гласније, учинило ми се много гласније, учинило ми се као драње од кога ми се кожа најежила и коса подигла на глави: „Где су?“. (Не знам где је било обезбеђење, да ли је чуло оно што је мени исекло ноге. Да је требало да бежим, схватио бих да ми је страх заковао ноге за под).
Бекство ми, наравно, није падало на памет.
Био сам сто посто сигуран у његов идентитет а да га честито никада нисам видео – био је то, могао сам ставити руку у ватру, ћелом и очима озлоглашени син мојих кумова, Михајло.
- Не знам – потрудио сам се колико ми је то уопште било могуће да ми глас не задрхти и останем привидно хладнокрван. Он је видео кроз мене.
Насрнуо је, не померајући руке са стола, уносећи ми лице у очи, на мене као пантер, искежених зуба.
- Све знам. Виђате се. Где су?
- Не знам, они се јављају. Увек с другог броја.
То је била истина. Ако бих ја покушао после извесног времена да их позовем на број телефона који сам меморисао, са друге стране није било одговора. Максимално су били опрезни.
- Знам где ти деца иду у школу, где ти ради жена, где станујеш, где су ти родитељи – зној ме је обливао, тонуо сам у земљу од страха, желећи да ме покрије, био сам у стању неописивог ужаса, очи у очи са звери, сам. И да нисам био сам, она се устремила на мене и нико не би могао да ме спасе – звер би била бржа и растргла би ме пре него што би ико стигао да реагује. Ни у шта што је рекао нисам сумњао, штавише, био сам убеђен да све о онима који ми значе заиста зна и прати. Схватио сам у том једном трену и начин на који га се боје његови прогоњени ближњи. Он би их паралисао страхом, а онда је могао да се игра с њима, ради им шта хоће, еограничено се иживљава, зато нико од њих није прискакао оном другом упомоћ.
Страх је чудо, а приказа испред мене је заиста била чудовиште!
- Све сам прошао. Јео сам људско месо. Ја могу све, упамти то. Твоје је да ми се они што пре, што пре, да ли ти је јасно, јаве?
Полако се окренуо, садистички је корачао ногу пред ногу разгледајући моју канцеларију као да жели да запамти нешто страшно важно, а мени се чинило да сам се од страха помокрио. (Нисам. Само ми се учинило.)
Стајао сам на клецавим ногама, ознојен, ко зна колико дуго, док се нисам, проценивши да је замакао и да је опасност прошла, просто срушио у столицу...''
 |
| Sa promocije održane 10.aprila 2017.godine u Domu Vojske Srbije |
Knjigu možete poručiti na telefon
064 128 59 40
No comments:
Post a Comment