Samo ću sa vama nesebično podeliti sve trikove koje sam primenila.
Ja se gojim i presujem masti, da ne kažem salo, 20 godina i ne očekujem da od bojlera postanem Miloska Venera preko noći. Mnogo mi volje treba da se pokrenem, jer je ona već trošena na bezbrojne čudesne napitke, sredstva, masažere, dijete i režime ishrane. Jedini efekat svakog mog nadrimazohističkog nastojanja da sebe stanjim dala je hrono ishrana, sa kojom sam postigla istovetni efekat kao sada. Medjutim, nije istina da se kilogrami, usled odstupanja od pravila, neće vratiti. I vratili su se, naravno. Jedva dočekali!
Tad sam sebi rekla: jedeš i uživaš i tačka!
To me je na 150 cm ''visine'' dovelo do 87 kg koliko sam imala početkom juna.
E, tada sam otišla na odmor i započela s velikim spremanjem, kao i krečenjem.
Neko mi je tih dana, umesto ispod fotke na fb, u mesinger poslao poruku: Ko te tako upropasti?
''Upropašćenje'' je probijalo kroz širom nasmejano lice debeljuce, nabore i obline na slici koje sam nesmotreno pokazala.
Teško mi je bilo da poverujem u šta sam se pretvorila.
Tad sam muški prionula na rad, početkom juna. Znojila se, nervirala zbog tolike zapuštenosti svog doma i, najvažnije, nisam stizala da ljudski jedem narednih osam dana. Osetila sam olakšanje. Stala na vagu, pokazala je manje 2-3 kilograma. ''E, tako ću'', zadala sam sebi rešeno i značajno, baš značajno, smanjila unos hrane, ali ne i vode i nezaslađenih napitaka. Dogodilo se i čudo: živela sam na jednom obroku, tečnosti, kafi, cigaretama, a BEZ SLATKIŠA! Najednom sam, zahvaljujući poslu, želeći da stignem dok sam na odmoru da pospremim, a možda i odmorim par dana ukoliko mi ostanu, zaboravila na jedino zadovoljstvo koje sam osećala u hrani - slatkiše! Krizu, ako je bilo, naviku sam prebolela na nogama, u poslu, jurnjavi, žurbi da sve što brže ostavim iza sebe.
Prava kriza je u stvari nastupila sa stanjem kompletnog nezadovoljstva životom i pored sređene kuće😉, a tek sa slobodnim vremenom koje mi ničemu nije služilo - bez načina da se udaljim iz sredine koja je za mene, očigledno je, kobna, u svakom pogledu.
Da, dogodio mi se i mračni brodolom, koji vama nikako ne želim. Meni je trebao da me baci na zemlju, da progledam. Otvorio mi vrata gde sam, a gde mi je mesto, etc,etc. Stoga sam posegnula za tiomukaze gelom, jer za kremu forte nisam imala para - za oblikovanje ''figure''.
Prvo što sam iščitala bio je metod primene: najpre masaža frotirskom rukavicom, pa tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, potom mazanje i masaža- pritiskanje i ''mešenje'' tkiva zahvaćenih celulitom, zatim drenaža prstima cele šake nagore da se istisne višak ćelijske tečnosti. Mislim da su se dve nedelje truda (izjutra i uveče) isplatile, i obim je popuštao, doduše sporo, ali mi je svaki santimetar značio.
U svakoj prilici sam nanosila i bršljanovo ulje, a uskoro ću uvesti i od ruzmarina za pojačavanje cirkulacije u tkivima.
Onda sam prešla na jeftiniju varijantu, tami mleko protiv celulita, takođe sa mukopolisaharidazom kao i tiomukaze preparati.
Što se hrane tiče, uvela sam sirup za detoksikaciju, koji se koristi 40 dana sa toplom vodom ili limunadom, koji me, verujem, pročistio i olakšao, posle čega sam dobila konture struka, spao je stomak- na kome treba raditi ko zna još koliko da nestane - i tek sada uključujem vežbe za mišice i ''trbušnjake'', kao i aktivnosti za unutrašnje mišiće butina (godine i genetika u mom slučaju).
Što se hrane tiče, jedem gotovo sve slano, trudim se da bude raznovrsno i mnogo povrća, kuvani ručak s malo mesa (nisam obožavatelj), a kad osetim želju za slatkim, posegnem za belančevinama, makar bila kinoa sa semenkama, potopljena u jogurtu, mleku, soku ili čaju. Grickam koštunjavo voće obavezno i ne opterećujem se gladovanjem, pratim potrebe svog organizma.
Mesečno gubim četiri kilograma za sada, verujem da će ići teže, iako ima još masnih obloga. Smanjio mi se obim struka, tako da oblačim pantalone koje nisu ranije mogle da mi pređu preko bokova. I uživam u svom odrazu u izlogu, jer nazirem obline one nekadašnje mene (kažu da sam bila zgodan komadić), lakše se krećem, izgubila sam podvaljak.
Shvatila sam da smo odgovorni samo za svoje živote i da, kada nas odbace, često nije do nas. Lakše se krećem, pa uteknem katkada samoći. Život sada za mene ide kud ga sudbina vodi. Svako ima pravo na izbor. I ja sam mu ga dozvolila, uz blagoslov. Čak i svojoj deci.
Namera mi je da slabim još desetak kilograma. I to što postupnije, nigde ne žurim. Posle više neće biti važno, znači, do konfencijskog broja 40-42 je tolerancija.
Savetujem vam da iskoristite vetar, raspoloženje i da ga samo pratite, dozvolite procesu da traje. Moja deviza je uvek bila putovanje, ne i stići obavezno na odredište.
Ljubim vas i čekam vaša iskustva!💖
No comments:
Post a Comment