ŠTO ČEŠĆE SE GRLITE S PRIRODOM - ONA JE SVUDA OKO NAS

Čim otopli, zov prirode je jedan od najmoćnijih mamaca. I čovek, kao i sav živi svet, ima tropizam ka otvorenom prostoru, uživa u listanju drveća, rastu trave, suncu. Kako postaje toplije, sve više vremena provodi na otvorenom.
I gradsko zimsko sivilo popušta pred prolećem i budjenjem prirode.
Vazduh se menja, pročišćava i nagoni pluća da ga hvataju punim kapacitetom.
Odavno je poznata lekovitost sunca, te se i tek rodjena beba izlaže njegovim blagostvornim zracima da bi se podstakao rast i jačanje kostiju.
Zelenilo odmara i smiruje, daje kiseonik, a troši i akumulira u sebe toksine i štetne gasove koje proizvodimo ili ispuštamo. Da se čovek prosto zapita - kako je sve to savršeno podešeno?
Sva ta blagotvorna dejstva prirode oko nas možemo uživati odlaskom na čista, mirna, skrovita mesta, u prirodne oaze na odmor, rekreaciju, druženje sa ljudima koji nam prijaju.
Ako nemamo uslova da odemo van grada, provodimo što više vremena u najbližem parku.
Lezimo na klupu i posmatrajmo drveće i nebo, neobično smiruje.
Hodajmo bosi, ili, najpreporučljivije, lezimo na travu i hodajmo bosi. Taj susret će nam vratiti energiju, osloboditi nas nagomilanog negativnog dejstva kućnih aparata u zatvorenim prostorima, izvući iz nas te nevidljive otrove koji nas zapušavaju svakodnevno.

Nije slučajno veliki švajcarac Baruh de Spinoza zaključio u svom najpoznatijem filozofskom delu ''Deus sive natura'', izjednačivši Boga sa prirodom.
Setite se ovih reči kad ste napeti. Dovoljno je tako malo: zagrlite drvo i osetićete se bolje, verujte mi na reč. I manite se fitness terora, posebno ako to nije za vas i ako vas dodatne obaveze, pored privatnih i poslovnih koje imate, opterećuju. Rastretite se ljudski, Bog nam je dao prirodu.