AVALSKI TORANJ SVAKOG DETINJSTVA

Nekada davno,davno, kada se živelo normalnije i drugačije, ali i danas,što mi je posebno drago, svaka poseta Beogradu, a ako u njemu živite, neki posebni vikendi, rezervisani su za posetu Avalskom tornju.
Drago mi je što je posle bombardovanja 1999.godine, toranj, simbol naše prestonice obnovljen i što sve izgleda kako izgleda - sa pratećim turističkim objektima, ponudom iz Srbije, dobrom putnom infrastrukturom.
Nisam se popela na vidikovac decenijama, a danas je gore bilo najmanje nas domaćih, a najviše stranaca. Pored engleskog, nemačkog, kineskog, madjarskog čula sam i meni nepoznate, najverovatnije skandinavske jezike.
Toranj je, vidi se sa vidikovca, okružen gustom šumom, kroz koju se probija zavojitim putem u debelom 'ladu. Usput se može piknikovati uz rekreaciju i odmor, tako da sam neočekivano ostvarila sve ono što sam savetovala u jednom od prethodnih tekstova. Dosledno.
Ako niste poneli rekvizite i krenuli ste na ono što ja zovem ''totalni odmor'' s rukama i džepovima i novčanikom, puno je mesta na koja možete svratiti da se okrepite toplim napitkom ili obedom.
Naš izbor pao je na ''Čarapićev hrast'', planinarsko odmaralište u etno stilu, koje je obećavalo taze i dobar obrok. Naravno, opredelili smo se za ''Čarapićev ručak'' za četiri osobe: Karadjordjeva šnicla, pržena slanina, belo pileće meso i pljeskavica sa avalskim krompirom bili su nam servirani brzo i besprekorno.
Dalje nas je put vodio kroz gustu avalsku šumu, a potom smo izašli na pitoma podavalska sela, u kojima se živi solidno, na prvi pogled, radi, prihoduje.
Navodim ovu činjenicu zato što uliva optimizam da nije sve u ovoj zemlji tako crno kao što nam se čini iz bezličnih novobeogradskih blokova ili zemunskih radničkih naselja.
Put pod noge, spremite auto, porodicu, rekvizite, makar spakovali sendviče od kuće, podelite ih u božanskoj prirodi Avale. Bićete joj zahvalni za mir i spokoj kojim nas majka priroda opušta, obnavlja i leči. Ako ništa drugo, dan nećete provesti uz televizor ili kompjuter.