IZVAN GRADA...

Mnogi mislioci proriču jedinu budućnost čovečanstva na selu; preživeće globalne krize samo oni koji budu sebi obezbedili parče zemlje, sopstveni bunar, voćku, jaje, paradajz...(Frensis Fukujama, npr).
Vrlo, vrlo rado ću svoj stan u najskorijoj budućnosti razmeniti za kućicu sa okućnicom u jednoj prigradskoj oazi, zaštićenoj zelenim pojasom od glavnog druma.
Neću da čeznem za zelenilom, cvetnim lejama, tendama od trske, lozom, kajsijom i trešnjom; hoću da moji naslednici grickaju neprskani hrskavi krastavac i paradajz kao jabuku.

Hoću da kupim ždrebe, da gajim kuce, da imam kućicu za ptice i pijem kozje mleko.
Želim da živim u dvorištu, a ne na balkonu sa pogledom na ulicu kojom ide gradski prevoz. I to hoću dok sam još u kakvoj takvoj stazi da pripremim za bajkine
dane, da oko sebe savijam unuke, da sa potomstvom na verandi u letnjoj kujni pripremam zdravu zimnicu iz bašte...od džemova, gustih sokova do ajvara i turšije.
Prodjoh danas okolinom Beograda i ne mogu da s vama ne podelim krajputaške utiske.