''GOLDEN BROWN'' NA BEER FESTU

Otkako sam daleke sedamdeset i neke došla u posed albuma Black and white benda The Stranglers, bez Nice n' sleazy bih teško mogla da (pre)živim. Bilo je već tada u ovim pankićima nečeg što je nagoveštavalo trajanje, za razliku od senzacija sa kraćim rokom upotrebe, koje su nestale s modom.
Nisu bile samo parole.
I kada sam, četiri decenije kasnije, dobila priliku da ih vidim uživo drugog dana 16. Beogradskog Beer festa, samo bih je mrtva propustila!
Well, šta da vam kažem i odakle da počnem?
Jednostavno sam o njima previše toga znala da ne bih pogodila da neće glumiti zvezde kad to jesu i neće nas terati da čekamo njihov izlazak na scenu. Koncert počinje konfetama, jer Stranglers su praznik, istorija tolikih mladosti - što dokazuje veliki broj mojih ispisnika u publici, i to uz samu ogradu. Kao i puno mladih, odlično upoznatih sa diskografijom Strenglersa, što posebno raduje. (Nije šala, 44 godine trajanja, 18 albuma, hiljade koncerata).
Gitara, bas, klavijature, bubanj kreću žestoko sa ''Five minutes'' sa njihovog albuma Peaches.
Sledi novija, ''Money'' sa ''Norfolk Coast'', čija je promotivna turneja 2004.godine krenula iz srpske prestonice. Redjaju se Midnight summer, Always (is) the sun (when you're here, I think), Hanging around, Bitching...Pevač koji je sa Barnelom od 2000-e (posle Hjua Kornela i Pola Robertsa), Baz Varn pozdravlja publiku. ''We are from England''.

I kreće magija. Džim Mekoli divlja na bubnjevima, koji prosto prostrujavaju binu na kojoj je uzavrelo, kao u košnici.Varn zvuči nestvarno, njegove glasovne mogućnosti dostižu do visina jednog Majkla Stajpa, i zaslužuju naklon. Naravno, zaštitni znak Strenglersa, klavijature, posebno one starske čiji su zvuk tako moćno vratilis nezaboravnim ''Golden brown'', pod prstima Dejva Grinfilda, prate svaki Varnov rif i Barnelov ritam. Sve postaje trenutak u kojem vreme postaje večnost. To je ono kad osetite da se nebo zaustavlja...I tada usledi jedna od punk himni koja je obeležila moj život (Nice...) i kraj, žestok kraj: Whatever happened to
                                                            All of the heroes?
                                                                         (Hugh Cornwell)
No more heroes?
Da li je baš tako?

P. S. Hvala za 70 minuta prašenja. A, za divno čudo, kosti su jutros na svom mestu. 😄