LIPANJ RUŽA

Dobro ste pročitali: u maju su se srele lipa i ruža.
Iskoristite i lipu: za mirisni čaj, koji pomaže znojenje, a svojim polenom okrepljuje kad zagudi zima (nije to daleko kao što nam se sad čini) ili cvet ubran na čistom ostavite 24 h u prokuvanoj ohladjenoj vodi, procedite i dodajte šećera i limontusa za zdravi miomirisni sirup.
U godini ruže - cvetaju na sve strane ostavljajući nas bez daha (samo još da mirišu!) - prosušite latice na promaji i podalje od sunca. Uvek vam se mogu naći, kao dekoracija i da vam podignu raspoloženje, zamotane u celofan s mašnom, kakvu zanimljivu providnu kutijicu ili teglicu.
Uskoro ću napraviti sirup od ruža, kad nadjem one ''mesnatije'', somotne i s mirisom - dakle, ako ih negde otkrijem. Po onom istom receptu po kojem se pravi sirup od zove ili po onom gore, kako sam vam preporučila lipu.
A danas sam napravila teglu plus teglicu slatkog od ruža po starinskom receptu moje kume. Ušpinovala sam kilogram šećera sa tri decilitara vode i dodala 600 grama latica roze baršunaste ruže, koje sam, nravno, prethodno oprala.
Tečnost je dobila finu i duboku tamnu boju bilja, a latice su se pretvorile u kuvanu masu, aromatičnu doduše. Da ipak ostane nekog ukusa, umesto vanile, dodala sam sveže ubrani list rozetle iz moje baštice s prozora. I, naravno, da se ne ušećeri, u masu koju sam tek sklonila sa vatre dodala sam pola kašičice limontusa, pa, videćemo kako je ispalo kad se ohladi!
Tonik od ruže sam vam već preporučila.
Uživajte u raskoši ružinih boja!